Nema proizvoda u korpi.
Sadnice breskve su neizostavan izbor za svakog voćara koji želi da u svom voćnjaku ima sočne i ukusne plodove. Breskva je voćka koja ne samo da donosi radost svojim zrelim plodovima, već i oplemenjuje svaki vrt svojim lepim cvetovima. U nastavku, saznaćete sve što vam je potrebno o uzgoju breskve, od izbora sorti do pravilne nege.
Kada je reč o ceni sadnica breskve, ona varira u zavisnosti od sorte, starosti sadnice i podloge na kojoj je kalemljena. Kod nas možete pronaći povoljne sadnice breskve različitih sorti, prilagođene vašim potrebama. Nudimo kvalitetne sadnice koje su prošle stroge kontrole kvaliteta, čime garantujemo uspešan rast i rod. Naša prodaja sadnica breskve obuhvata širok izbor, pa smo sigurni da ćete pronaći ono što tražite.
Breskva (Prunus persica) potiče iz Kine, gde se uzgaja više od 4.000 godina. Odatle se proširila po svetu i danas je popularna širom Evrope, Amerike i Azije. U Srbiji se breskva uspešno uzgaja u skoro svim delovima zemlje, zahvaljujući pogodnim klimatskim uslovima.
Breskva je listopadno drvo koje može dostići visinu od 3 do 5 metara. Plodovi su okrugli, sa nežnom kožicom i sočnim mesom, koje može biti žute ili bele boje. Breskve cvetaju u rano proleće, a prvi plodovi se mogu očekivati već u julu, u zavisnosti od sorte.
Breskve su bogate vitaminom C, A, E, kao i vlaknima i antioksidansima. Redovno konzumiranje breskvi može poboljšati varenje, jačati imuni sistem i poboljšati zdravlje kože. Takođe, breskva je idealno voće za dijetu, jer sadrži malo kalorija.
Breskva najbolje uspeva u umerenim klimatskim uslovima, sa toplim letima i blagim zimama. Drvo zahteva puno sunčeve svetlosti i dobro podnosi sušu, ali je osetljivo na niske temperature tokom zime, posebno tokom cvetanja.
Plodovi breskve koriste se sveži, kao voće, ili u različitim prerađevinama poput džemova, kompota, sokova i rakija. Breskve su takođe popularne u kolačima, tortama i kao dodatak raznim jelima.
Za sadnju breskve potrebno je odabrati sunčano mesto sa dobro dreniranom i plodnom zemljom. Preporučuje se sadnja na blago nagnutom terenu kako bi se izbeglo zadržavanje vode u zoni korena.
Odabir podloge igra ključnu ulogu u razvoju breskve. Najčešće korišćene podloge su vinogradarska breskva, divlja breskva i GF 677. Svaka podloga ima svoje prednosti i mane u pogledu otpornosti na bolesti i prilagodljivosti na različite tipove zemljišta.
Pre sadnje, zemljište treba duboko poorati i očistiti od korova. Preporučuje se dodavanje organskog đubriva ili komposta kako bi se poboljšala struktura zemljišta i obogatilo hranljivim materijama.
Sadnja se obavlja tako što se iskopa rupa dubine oko 50 cm i širine 40 cm. Pre stavljanja sadnice, koren treba potopiti u vodu na nekoliko sati. Sadnicu treba postaviti tako da korenov vrat bude iznad nivoa zemlje, a zatim zatrpati, dobro ugaziti i obilno zaliti.
Sadnja breskve može se obavljati i u proleće i u jesen. Sadnja u jesen omogućava biljci da razvije korenov sistem pre zime, dok prolećna sadnja smanjuje rizik od oštećenja mladih sadnica tokom hladnog perioda.
Optimalan razmak između sadnica breskve zavisi od sorte i podloge. Preporučuje se razmak od 3 do 4 metra između stabala, dok je razmak između redova od 4 do 5 metara, kako bi biljke imale dovoljno prostora za rast i razvoj.
| Oblik krune | Bujnost sorte | Rastojanje |
|---|---|---|
| Vaza | bujna | 5×5.5 m |
| Vaza | srednje bujna | 5×4.5 m |
| Vaza | slabo bujna | 5×4 m |
| Palmeta | bujna | 4×5 m |
| Palmeta | srednje bujna | 4×4.5 m |
| Palmeta | slabo bujna | 4×4 m |
| Pilar | slabo bujna | 4×2 m |
Prvi broj označava razmak između redova, a drugi između voćaka u redu.
Nega breskve zahteva redovno zalivanje, naročito u prvoj godini nakon sadnje. Takođe, neophodno je uklanjati korov oko stabla i redovno vršiti prihranu. Prihrana se obavlja mineralnim i organskim đubrivima kako bi se biljka pravilno razvijala.
Na našem tržištu popularne su različite sorte breskvi. Među najpoznatijima su:
Rezidba je neophodna kako bi se oblikovala krošnja i omogućio dobar protok vazduha. U prvim godinama, preporučuje se formiranje lepezastog oblika krošnje, dok se kod starijih stabala vrši zimska rezidba radi podmlađivanja.
Prihrana breskve vrši se u proleće i tokom vegetacije. U proleće se dodaju azotna đubriva, dok se tokom leta koriste kalijumova i fosforna đubriva. Organska prihrana, kao što je stajsko đubrivo, može se koristiti jednom u nekoliko godina.
Navodnjavanje je ključno tokom sušnih perioda. Preporučuje se sistem „kap po kap“ koji omogućava optimalnu količinu vode direktno u zoni korena, bez prekomernog vlaženja tla.
Breskve su podložne brojnim bolestima i štetočinama. Najčešće bolesti su kovrdžavost lista, pepelnica i monilioza, dok su najčešći štetnici lisne vaši i breskvin smotavac. Redovna primena fungicida i insekticida je ključna za zaštitu biljaka.
Naša misija je da omogućimo transparentnu i direktnu vezu između onih koji nude kvalitetne poljoprivredne proizvode i onih koji ih žele kupiti.
Sva prava zadržana Xor Agrar © 2024 Izradio XOR Studio
