Nema proizvoda u korpi.
Mušmula je voćka koja, uprkos svojoj dugoj istoriji u evropskom voćarstvu, nije dovoljno zastupljena u komercijalnim zasadima. Njena otpornost na bolesti i štetočine, kao i sposobnost da preživi u različitim klimatskim uslovima, čini je idealnom za uzgoj u područjima sa teškim vremenskim uslovima.
Cene sadnica mušmule mogu varirati u zavisnosti od sorte, starosti sadnice i uzgajivača. U proseku, sadnice mušmule se kreću između 200 i 600 dinara po komadu u Srbiji. Starije i već formirane sadnice, kao i one uzgajane u posebnim uslovima, mogu dostići višu cenu. Cena može biti viša ukoliko se kupuju veće količine ili ako su sadnice sertifikovane i posebno gajene za visoke prinose.
Mušmula (Mespilus germanica) pripada porodici Rosaceae, koja obuhvata voćne vrste poput jabuke, kruške i dunje. Njeno poreklo datira unazad hiljadama godina, a poznata je po svojoj otpornosti na nepovoljne vremenske uslove i sposobnosti da raste na zemljištima različitog kvaliteta. Drvo mušmule srednje je bujnosti, sa karakterističnim belim cvetovima koji joj daju izuzetno dekorativan izgled tokom cvetanja. Plodovi mušmule su specifični po tome što se beru kasno u jesen, kada ugnjile ili nakon prvih mrazeva, što je čini jedinstvenom među voćnim vrstama.
Mušmula je bila veoma cenjena u antičko doba, posebno u rimskom carstvu, gde je smatrana delikatesom. Uprkos njenoj popularnosti u prošlosti, danas je mušmula uglavnom marginalizovana i uzgaja se pretežno na manjim privatnim imanjima ili kao deo amaterskih voćnjaka. Nedostatak šire komercijalne proizvodnje može se pripisati njenim specifičnim zahtevima za zrenje i relativno maloj potražnji na tržištu.
Mušmula se najčešće gaji u centralnoj i istočnoj Evropi, ali je prisutna i u mediteranskim zemljama, gde je cenjena zbog svojih lekovitih svojstava i specifičnog ukusa. Plodovi mušmule su bogati šećerima, organskim kiselinama, pektinima i vitaminima, posebno vitaminima B i C, što ih čini nutritivno vrednim dodatkom ishrani.
Mušmula je relativno jednostavna za uzgoj, pod uslovom da se pridržavate osnovnih pravila sadnje i održavanja. Idealna podloga za kalemljenje mušmule su dunja (MA i BA 29), glog, oskoruša i kruška. Kada se kalemi na dunju, preporučuje se sadnja na rastojanju 4m x 3m, dok se na glogu ili oskoruši može saditi na nešto većim rastojanjima, zavisno od bujnosti stabla.
Mušmula najbolje uspeva na osunčanim i provetrenim terenima, ali podnosi i zasenu, što je čini pogodnom za uzgoj u različitim klimatskim uslovima. Zemljište bi trebalo biti plodno i rastresito, sa dobrom drenažom kako bi se izbeglo zadržavanje vode koje može dovesti do gušenja korenovog sistema.
Mušmula zahteva minimalnu rezidbu, koja se svodi na uklanjanje suvih, polomljenih ili oštećenih grana, kao i proređivanje krošnje radi poboljšanja prozračnosti i svetlosti unutar krošnje. Rezidba se obavlja tokom perioda mirovanja, najčešće u kasnu jesen ili ranu zimu.
Rezidba jednogodišnjih grana može se koristiti za podsticanje rodnosti i sprečavanje prekomernog izduživanja grana. Preporučeni uzgojni oblik za mušmulu je kotlasta kruna ili vaza, što omogućava lakši pristup svetlosti i olakšava berbu plodova.
Za uspešan uzgoj mušmule u punoj rodnosti, neophodno je primenjivati odgovarajuće količine osnovnih elemenata ishrane. Preporučene količine đubriva su sledeće:
Odnos ovih elemenata u ishrani mušmule trebao bi biti približno 1,7:1,0:1,6 (N:P2O5). Ova ishrana osigurava visok prinos i kvalitet plodova, ali je takođe važno prilagoditi količine đubriva specifičnim uslovima zemljišta i klimatskim faktorima.
Mušmula je voćka otporna na sušu, ali dugotrajni periodi bez kiše mogu negativno uticati na kvalitet i kvantitet plodova. U uslovima suše, preporučuje se dodatno navodnjavanje kako bi se obezbedio optimalan rast i razvoj plodova. Optimalna količina vode zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova i faze razvoja voćke, ali je važno osigurati da zemlja bude uvek blago vlažna, posebno tokom sušnih perioda.
Mušmula se bere krajem oktobra ili početkom novembra, najčešće nakon prvih mrazeva. Plodovi su tada najbolji za konzumaciju jer proces ugnjiljavanja omekšava meso i pojačava slast. Važno je ne žuriti sa branjem, čak i ako plodovi izgledaju zrelo, jer mušmula dostiže punu zrelost tek nakon što prođe kroz fazu ugnjiljavanja ili promrzavanja.
Sveže ubrani plodovi mušmule mogu se skladištiti u običnom skladištu do dva do tri meseca, dok se u hladnjačama ovo vreme može značajno produžiti. Važno je osigurati odgovarajuće uslove skladištenja kako bi se očuvala kvaliteta plodova, uključujući kontrolisanu temperaturu i vlažnost.
Mušmula je bogata hranljivim materijama koje su ključne za ljudsko zdravlje. Plodovi sadrže visok nivo šećera, organskih kiselina, pektina i vitamina, posebno vitamina B i C. Zbog ovih svojstava, mušmula se smatra zdravom voćkom koja može doprineti jačanju imunološkog sistema, poboljšanju varenja i opštem zdravlju organizma.
Pored nutritivne vrednosti, mušmula ima i lekovita svojstva. Plodovi su poznati po svom diuretičkom delovanju, što pomaže u eliminaciji toksina iz organizma. Takođe, zbog visokog sadržaja pektina, mušmula se koristi za regulisanje probave i smanjenje nivoa holesterola u krvi.
Mušmula se najčešće konzumira sveža, posebno nakon što plodovi ugnjile i postanu mekani i slatki. Takođe, može se koristiti za pripremu različitih prerađevina, uključujući džemove, kompote, likere i rakije. Njena jedinstvena aroma daje poseban ukus ovim proizvodima, čineći ih izuzetno cenjenim u domaćinstvima i na tržištu.
Uzgoj mušmule pruža mnoge prednosti, uključujući otpornost na bolesti, minimalne zahteve za negom i mogućnost uzgoja na različitim tipovima zemljišta. Iako je ova voćka marginalizovana u savremenom voćarstvu, njena nutritivna i lekovita svojstva čine je vrednom pažnje. Sorte kao što su domaća mušmula, besemena mušmula, kraljevska mušmula i holandska krupna nude različite karakteristike koje mogu zadovoljiti različite ukuse i potrebe.
Bilo da se odlučite za uzgoj mušmule na malom privatnom imanju ili u većem voćnjaku, važno je pridržavati se osnovnih pravila sadnje, rezidbe i đubrenja kako biste osigurali visok prinos i kvalitet plodova. Mušmula je voćka koja može doneti veliku korist, kako za ishranu, tako i za zdravlje, a njen uzgoj može biti isplativa investicija za budućnost.
Domaća mušmula (Mespilus germanica) je najrasprostranjenija sorta na našim prostorima. Plodovi ove sorte su srednje krupni, izduženog kupastog oblika, a težina varira od 15 do 25 grama. Pokožica ploda je tamno smeđa i debela, dok je meso svetlo zelene boje koje postaje tamnije kada ugnjili. Ova sorta je cenjena zbog svoje otpornosti na sušu i mraz, što je čini pogodnom za uzgoj u područjima sa oštrim zimama. Stablo je bujno i samooplodno, što znači da za uspešno gajenje nije potreban oprašivač.
Besemena mušmula je interesantna sorta zbog nedostatka semenki, što je čini pogodnom za direktnu konzumaciju. Plodovi su sitniji, prosečne mase oko 10 grama, i imaju okruglasto kruškast oblik. Meso je vrlo prijatno za jelo, a sama voćka je partenokarpna, što znači da zameće plodove bez oplodnje. Ova sorta sazreva krajem septembra i početkom oktobra, a plodovi su najbolji za konzumaciju kada ugnjile ili nakon mraza. Stablo je srednje bujno, otporno na mraz i sušu, i takođe samooplodno.
Kraljevska mušmula je sorta nepoznatog porekla, ali se odlikuje izuzetno krupnim plodovima, težine preko 50 grama. Plodovi su okruglasti, zelenkasto sive boje, koja prelazi u mrku kada ugnjile. Meso je sočno i prijatnog ukusa, a sorta je cenjena zbog svoje redovne rodnosti. Stablo je slabo do srednje bujno, otporno na sušu i mraz, i samooplodno. Ova sorta se uglavnom kalemi na glog i smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti mušmule.
Holandska krupna mušmula potiče iz Holandije i odlikuje se veoma krupnim, spljoštenim plodovima, težine oko 50 grama. Plodovi su tamno smeđe boje, a meso je zelenkasto bele boje. Ova sorta sazreva početkom oktobra, ali plodovi mogu biti neupotrebljivi ako se berba obavi prerano. Stablo je srednje bujno, sa lepim cvetovima i listovima, i otporno je na mraz i sušu. Međutim, plodovi ove sorte su osetljivi na čadjavu krastavost, što zahteva dodatnu pažnju prilikom uzgoja.
Naša misija je da omogućimo transparentnu i direktnu vezu između onih koji nude kvalitetne poljoprivredne proizvode i onih koji ih žele kupiti.
Sva prava zadržana Xor Agrar © 2024 Izradio XOR Studio
