Sadnja lešnika

Izbor lokacije: Lešnik najbolje uspeva na sunčanim lokacijama sa blagim nagibom, što omogućava dobru odvodnju viška vode. Idealna nadmorska visina za sadnju lešnika je između 300 i 800 metara. Važno je izbegavati mesta gde postoji mogućnost zadržavanja mraza ili prekomerne vlage, jer lešnik ne podnosi teške i zbijene zemlje.

Tlo: Lešnik zahteva plodno, rastresito i dobro drenirano tlo, neutralne ili blago kisele pH vrednosti (od 6 do 7). Pre sadnje, preporučuje se da se izvrši analiza tla kako bi se proverili sadržaj hranljivih materija i eventualna potreba za krečenjem ili prihranjivanjem.

Sadnja: Najbolje vreme za sadnju lešnika je u jesen, nakon opadanja lišća, ili u rano proleće, pre nego što pupoljci počnu da bujaju. Sadnice se sade na rastojanju od 4-5 metara između redova i 3-4 metra unutar reda, u zavisnosti od sorte i sistema uzgoja. Pri sadnji je važno obratiti pažnju na to da se sadnica postavi tako da mesto kalemljenja bude iznad površine tla.

Polinacija: Lešnik je vetrooprašujuća biljka, što znači da je za dobar rod potrebno posaditi različite sorte koje cvetaju u isto vreme. Polinatori, kao što su pčele, nisu od ključne važnosti za oprašivanje lešnika, ali različite sorte će poboljšati oplodnju i povećati prinos.

Navodnjavanje: Iako lešnik nije posebno osetljiv na sušu, redovno zalivanje tokom sušnih perioda može značajno poboljšati prinos i kvalitet plodova, naročito u fazama formiranja i sazrevanja plodova. Sistem kap po kap je preporučljiv za ravnomerno snabdevanje biljaka vodom.

Prihrana i nega: Lešniku su potrebni makroelementi poput azota, fosfora i kalijuma, kao i mikroelementi za pravilan razvoj. Organska prihrana (stajnjak ili kompost) može se primeniti u jesen, dok se mineralna đubriva dodaju u proleće i početkom leta. Redovno uklanjanje korova i orezivanje starih i oštećenih grana doprinosi boljoj prozračnosti biljke i smanjenju pojave bolesti.

Zaštita od bolesti i štetočina

Lešnik je relativno otporna biljka, ali može biti podložan nekim bolestima i štetočinama, kao što su plamenjača, bakterioze i lešnikova grinja. Redovna primena agrotehničkih mera, kao i tretiranje fungicidima i insekticidima prema preporukama, ključni su za održavanje zdravlja zasada.

Berba

Plodovi lešnika sazrevaju krajem leta ili početkom jeseni, zavisno od sorte. Kada ljuska postane smeđa i plodovi počnu sami da opadaju sa drveta, vreme je za berbu. Lešnici se sakupljaju ručno ili mehaničkim putem, suše se na vazduhu ili u sušarama, a zatim skladište u suvim i hladnim prostorima.

Uz pravilnu negu i održavanje, lešnik može biti dugovečna biljka koja donosi kvalitetne prinose dugi niz godina.

Podloge

Odabir prave podloge je ključan za uspešan uzgoj lešnika. Naše sadnice lešnika su pažljivo kalemljene na podloge koje obezbeđuju otpornost na bolesti i dobar prinos. Kalemljene sadnice lešnika iz našeg rasadnika dolaze sa garantovanim kvalitetom, što potvrđuju mnogi zadovoljni kupci.

Rastojanja pri sađenju lešnika