Šljiva Krina je domaća sorta nastala ukrštanjem vangenhajmove šljive (Wangenheims Frühzwetsche) i sorte Italijanka. Ukrštanje je obavljeno 1977. godine, a Krina je kao nova sorta šljive priznata 2005. godine. Na njenom stvaranju radili su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Slobodan Milenković i dr Svetlana A. Paunović.
Ova sorta se odlikuje visokim potencijalom rodnosti, dobrom vitalnošću stabla i širokom mogućnošću upotrebe plodova. Krina se može koristiti za sušenje, preradu, proizvodnju rakije, ali i kao stono voće, dok njeni plodovi zbog čvrstine dobro podnose transport.
Ako planirate podizanje zasada ili želite kvalitetnu sortu šljive za dvorište, sadnice šljive Krina mogu biti zanimljiv izbor, posebno za proizvođače kojima je važna mogućnost različitih načina plasmana i prerade plodova.
Krina je rezultat planskog ukrštanja dve sorte šljive – vangenhajmove šljive i Italijanke. Ukrštanje je izvršeno 1977. godine, dok je sorta zvanično priznata 2005. godine.
Prema podacima Instituta za voćarstvo, upravo kombinacija roditeljskih sorti dala je Krini osobine koje je izdvajaju, posebno visok potencijal rodnosti, kvalitet ploda i dobra tehnološka svojstva.
Zbog toga Krina nije samo sorta namenjena svežoj potrošnji, već ima značajan potencijal za različite vidove prerade.
Stablo Krine odlikuje se povećanom bujnošću i vitalnošću. Osnovne grane imaju veliki ugao grananja, što je važna osobina prilikom formiranja krošnje.
Kada je kalemljena na dženarici, Krina prvenstveno rađa na:
Ovakav način rodnosti treba uzeti u obzir prilikom rezidbe. S obzirom na to da sorta ima veoma visok potencijal rodnosti, redovna i pravilno sprovedena rezidba je značajna kako bi se održala ravnoteža između vegetativnog porasta i rodnosti.
Bez odgovarajuće rezidbe postoji opasnost od alternativnog rađanja, odnosno izraženije rodnosti jedne godine i slabijeg roda naredne.
List Krine je srednje krupan, jajastog oblika, sa zaoštrenim vrhom i svetlozelene je boje.
Cvet je srednje veličine i dobro razvijen.
Krina cveta srednje rano, odnosno približno dan do dva nakon sorte Čačanska rodna.
Jedna od važnih osobina ove sorte jeste to što je samooplodna. Zbog toga može da se gaji i u monosortnim zasadima, bez obaveznog kombinovanja sa drugom sortom radi oprašivanja.
To je posebno praktično kod manjih zasada i voćnjaka u kojima proizvođač želi da posadi samo jednu sortu.
Krina pokazuje dosta dobru toleranciju prema poznim mrazevima u vreme cvetanja.
Ova osobina je značajna u područjima gde postoji rizik od pojave niskih temperatura tokom cvetanja šljive. Ipak, tolerancija sorte ne znači da je ona potpuno zaštićena od posledica jakog mraza, pa izbor položaja i dalje ima veliki značaj prilikom podizanja zasada.
Preporučuje se izbegavanje zatvorenih depresija u kojima se zadržava hladan vazduh i gde je opasnost od mraza veća.
Prema podacima Instituta za voćarstvo, Krina pokazuje relativno dobru otpornost odnosno toleranciju prema pojedinim važnim prouzrokovačima bolesti.
Sorta je:
Ipak, otpornost ili tolerancija sorte ne znači da zaštitu voćnjaka treba zanemariti. Redovno praćenje zdravstvenog stanja, dobra higijena zasada i odgovarajuća zaštita prema preporukama stručnjaka ostaju važan deo proizvodnje.
Krina pokazuje odličnu kompatibilnost sa sejancem dženarike kao podlogom.
Podloga je veoma važna kod izbora sadnice jer utiče na bujnost, razvoj stabla, prilagođenost zemljištu i način formiranja zasada.
Kod podizanja komercijalnog voćnjaka zato nije dovoljno posmatrati samo sortu. Potrebno je sagledati kompletnu kombinaciju:
sorta + podloga + zemljište + razmak sadnje + sistem uzgoja + agrotehnika.
Za konkretne uslove parcele izbor podloge treba prilagoditi zemljištu i planiranom načinu proizvodnje.
Plod Krine je sitniji do srednjekrupan, pri čemu njegova masa zavisi i od opterećenosti stabla rodom.
Prosečna masa ploda iznosi oko 27,5 grama.
Prosečne dimenzije ploda su:
Plod je jajastog oblika, a u punoj zrelosti dobija ljubičastoplavu boju.
Meso je:
Meso učestvuje sa približno 95% ukupne mase ploda, što je značajna osobina za preradu.
Krina ima veoma interesantan hemijski sastav ploda.
Prema podacima Instituta za voćarstvo, sadržaj rastvorljivih suvih materija u mesu ploda kreće se od 21,5 do 24%.
Ukupni sadržaj šećera iznosi 8,57–13,06%, dok se ukupne kiseline kreću od 0,64 do 0,73%.
U poređenju sa Čačanskom rodnom, Krina ima:
Ove karakteristike su naročito značajne kada se razmatra njena upotreba za preradu.
Koštica je sitna, kompaktna i svetlije drap boje.
Njene prosečne dimenzije iznose:
Posebno važna osobina za preradu jeste činjenica da se koštica odlično odvaja od mesa ploda.
Krina pripada sortama koje sazrevaju pozno.
Berba se očekuje krajem avgusta i početkom septembra, u zavisnosti od konkretnih uslova proizvodnje i godine.
Kasnije vreme sazrevanja može biti značajno za proizvođače koji žele da produže period berbe i rasporede posao u voćnjaku.
Plodovi Krine takođe dobro podnose transport, uključujući i transport plodova u punoj zrelosti.
Jedna od najvažnijih karakteristika Krine jeste upravo višenamenska upotreba plodova.
Zahvaljujući kvalitetu mesa, slatkom ukusu i atraktivnoj ljubičastoplavoj boji, plodovi se mogu koristiti za svežu potrošnju.
Čvrsto meso i dobra transportabilnost dodatno olakšavaju plasman.
Sušenje je jedna od najznačajnijih namena Krine.
Prema podacima Instituta za voćarstvo, suva šljiva dobijena od Krine je krupna, dobrog izgleda i odličnog kvaliteta.
Zbog toga ova sorta može biti interesantna proizvođačima koji planiraju deo ili celokupan rod da usmere ka proizvodnji suve šljive.
Plodovi se mogu koristiti i za proizvodnju rakije.
Visok sadržaj rastvorljivih suvih materija i šećera čini Krinu interesantnom i za ovu vrstu prerade, mada kvalitet konačnog proizvoda zavisi i od zrelosti plodova, tehnologije fermentacije i destilacije.
Plodovi se mogu koristiti i za druge vidove prerade, uključujući proizvodnju džema i sličnih proizvoda.
Upravo zbog toga Krina nosi reputaciju sorte sa bezbroj namena – jedan zasad može imati više potencijalnih pravaca plasmana.
Krina ima veoma visok potencijal rodnosti.
Ova osobina predstavlja veliku prednost, ali istovremeno zahteva dobru pomotehniku. Ako se stablo prepusti samo sebi i ne reguliše broj rodnih grančica i opterećenje rodom, može doći do pojave alternativnog rađanja.
Zato je kod ove sorte posebno važna:
Visok potencijal rodnosti Krina može ispoljiti čak i u godinama kada se pojave pozni mrazevi, ali konačan rezultat uvek zavisi od konkretnih uslova proizvodnje i sprovedene agrotehnike.
Ako planirate sadnju šljive Krina, parcelu treba pripremiti pre dolaska sadnica.
Pre podizanja zasada preporučuje se analiza zemljišta kako bi se utvrdili:
Šljivu ne treba saditi na parcelama gde se dugo zadržava voda. Dobro pripremljeno i drenirano zemljište omogućava kvalitetniji razvoj korenovog sistema.
Kod izbora položaja prednost imaju osunčane parcele sa dobrom cirkulacijom vazduha.
Nakon sadnje potrebno je pravilno formirati mlada stabla, a kasnije održavati krošnju i rodni potencijal.
Posebnu pažnju treba posvetiti rezidbi jer Krina ima izraženu rodnost i prvenstveno rađa na jednogodišnjim grančicama i majskim kiticama.
Cilj nije napraviti što veću krošnju, već obezbediti dovoljno svetlosti, dobru raspoređenost rodnog drveta i ravnotežu između rasta i rodnosti.
Navodnjavanje je posebno važno u periodima dugotrajne suše, dok prihranu treba prilagoditi starosti zasada, rodnosti i rezultatima analize zemljišta.
Sadnice šljive Krina mogu biti interesantne različitim kategorijama proizvođača.
Posebno može odgovarati onima koji traže sortu:
Za proizvođača je dodatna prednost to što nije vezan samo za jedan način korišćenja roda.
Ako planirate podizanje novog zasada ili želite da u svom dvorištu zasadite kvalitetnu sortu šljive, pogledajte ponudu naših sadnica šljive Krina.
👉 Pogledajte ponudu sadnica šljive
Prilikom kupovine sadnice važno je obratiti pažnju na deklaraciju, sortu, podlogu i zdravstveno stanje sadnog materijala.
Šljiva Krina je domaća sorta nastala ukrštanjem vangenhajmove šljive i Italijanke, koja je zvanično priznata 2005. godine. Odlikuje se povećanom bujnošću, vitalnošću i veoma visokim potencijalom rodnosti.
Njena važna prednost je samooplodnost, zbog koje može da se gaji u monosortnim zasadima. Krina je tolerantna prema virusu šarke šljive, relativno otporna prema pojedinim prouzrokovačima bolesti, a pokazuje i dosta dobru toleranciju prema poznim mrazevima u vreme cvetanja.
Plod je ljubičastoplave boje, jajastog oblika, prosečne mase oko 27,5 grama, sa žutim, čvrstim, sočnim i slatkim mesom. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, dobro podnosi transport, a posebno se ističe po kvalitetu za sušenje.
Pored suve šljive, Krina se može koristit
Xor Agrar nudi kompletnu uslugu – prodaju visokokvalitetnih voćnih sadnica i ukrasnog bilja, profesionalnu sadnju i stručno održavanje. Prepustite brigu o vašem zelenilu našim stručnjacima i uživajte u zdravom i lepom vrtu tokom cele godine.
Istražite našu prodavnicu i uverite se u našu ponudu vrhunskih kvalitetnih voćnih sadnica i pažljivo odabranih ukrasnih biljaka.
Naša misija je da omogućimo transparentnu i direktnu vezu između onih koji nude kvalitetne poljoprivredne proizvode i onih koji ih žele kupiti.
Garantujemo jasne uslove, pouzdanu isporuku i mogućnost reklamacije u zakonskom roku.
Sva prava zadržana Xor Agrar © 2024-2026 | Izradio XOR Studio
