Jagoda je plitko ukorenjena i vrlo osetljiva voćna vrsta. Njeno korenje se nalazi u površinskom sloju zemljišta, pa brzo reaguje na promene vlage, temperature i prisustvo korova. Upravo zato je zastiranje, odnosno mulčiranje, jedan od najvažnijih agrotehničkih zahvata u savremenom gajenju jagoda. Dva najčešće korišćena materijala su slama i crna folija, a izbor između njih utiče na rod, kvalitet plodova, zdravlje zasada i troškove proizvodnje.
Dobro izvedeno zastiranje smanjuje isparavanje vode, čuva zemljišnu vlagu, umanjuje rast korova i sprečava da plodovi dolaze u kontakt sa zemljom. Time se smanjuje pojava truleži i prljanja plodova, a berba postaje brža i lakša. Ako planirate podizanje novog zasada ili obnavljanje starog, preporučljivo je da na vreme razmislite i o kvalitetnom sadnom materijalu, kao što su sadnice jagoda, jer pravilan izbor sorte i sistema gajenja mora da ide zajedno sa načinom zastiranja.
Pre nego što postavite slamu ili foliju, potrebno je da parcela bude dobro pripremljena. Zemljište treba da bude rastresito, ravno i bez višegodišnjih korova. Poželjno je izvršiti osnovnu analizu zemljišta i uneti organsko đubrivo ili mineralnu osnovnu prihranu prema potrebi zasada. Kod jagode je izuzetno važno da sistem za navodnjavanje kap po kap bude postavljen pre mulčiranja, naročito kod crne folije, jer kasnije intervencije postaju teže.
Od alata i opreme najčešće su potrebni: motika ili freza za završno ravnanje, makaze za sečenje folije, igle ili klinovi za fiksiranje, rukavice, cev za kap po kap, bale čiste pšenične ili ječmene slame, kao i eventualno dezinfekciono sredstvo za alat ako se radi o većem zasadu. Slama mora biti čista, bez semena korova i bez tragova plesni. Folija mora biti UV stabilna, dovoljno debela da izdrži celu sezonu i da se ne cepa pri postavljanju.
Najveća greška je zastiranje na loše pripremljeno zemljište: ako su korovi već prisutni, oni će pronaći put i kroz foliju i kroz sloj slame.
Crna folija je dominantna u intenzivnoj proizvodnji jagoda jer vrlo efikasno sprečava rast korova, zagreva zemljište i pomaže ranijem kretanju vegetacije. To je posebno korisno u proleće kada je cilj ranija berba i bolji početni porast biljaka. Plodovi ostaju suvi i čisti, a mikroklima u zoni korena je stabilnija.
Slamnati mulč je tradicionalno rešenje koje se dugo koristi u proizvodnji jagoda, naročito u manje intenzivnim i ekološki orijentisanim zasadima. Slama smanjuje kontakt plodova sa zemljom, ublažava temperaturne ekstreme i poboljšava organsku strukturu zemljišta tokom razgradnje. Međutim, ona ne suzbija korove tako efikasno kao crna folija i često zahteva dodatni rad oko održavanja reda u zasadu.
Ukratko, folija je bolja kada želite maksimalnu kontrolu korova i brži početak vegetacije, dok je slama bolja kada želite prirodniji pristup, manje pregrevanje zemljišta i dodatni organski efekat. U praksi se ponekad koristi i kombinacija: folija u redu, a slama između redova, što daje dobar balans između zaštite plodova, suzbijanja korova i lakšeg kretanja kroz zasad.
Prvo uklonite sav višegodišnji korov, naročito piriku i druge agresivne vrste. Zatim poravnajte zemljište i formirajte leje ili gredice ako sistem gajenja to zahteva. Kod jagoda na foliji, leje treba da budu dovoljno visoke i stabilne da folija dobro nalegne.
Kapanje se postavlja pre mulčiranja, uz samu zonu korena. Kod crne folije cev ide ispod folije, dok kod slame može ostati delom vidljiva, ali je važno da voda dopire direktno do korena. Ako se sistem ne postavi na vreme, kasnije popravke mogu oštetiti mulč i biljke.
Foliju razvući preko pripremljene leje i dobro je zategnuti. Rubove zatrpati zemljom ili fiksirati klinovima da vetar ne bi podizao materijal. Zatim napraviti otvore na mestima gde će biti posađene sadnice. Rupe ne smeju biti prevelike, jer veći otvor smanjuje efekat suzbijanja korova. Sadnice treba zasaditi tako da srce biljke ostane iznad površine zemljišta.
Kod slamnatog mulča, slama se ravnomerno raspoređuje oko biljaka i između redova u sloju dovoljne debljine da spreči isušivanje i kontakt plodova sa zemljom. Najčešće se koristi sloj od 5 do 10 cm, zavisno od strukture zemljišta i intenziteta rasta korova. Važno je da slama ne pritisne centralni deo biljke, jer može zadržavati previše vlage oko rozete i povećati rizik od bolesti.
Kod mladih zasada mulč treba postaviti pažljivo, jer su biljke manje i osetljivije. Folija je korisna jer čuva vlagu i ubrzava ukorenjavanje, ali se mora pratiti da se ne stvara pregrevanje u toplijim periodima. Kod starijih zasada slama može biti praktična jer omekšava uslove u zoni korena i olakšava održavanje, ali zahteva češće dopunjavanje. Stariji zasadi su često otvoreniji i imaju jači vegetativni rast, pa je kod njih naročito važna dobra ventilacija između biljaka.
Rane sorte jagoda koje treba da daju prvi rod što pre često bolje reaguju na crnu foliju, jer toplije zemljište ubrzava razvoj. Sorte koje su bujnije i proizvode veći list mogu zahtevati pažljivije provetravanje ako se koristi slama, kako se ne bi povećala vlaga i pojava sive truleži. Remontantne sorte, koje rađaju duže tokom sezone, često imaju koristi od kombinovanog sistema: folija u redu i organski malč u međurednom prostoru.
U plasteničkoj proizvodnji crna folija daje naročito dobre rezultate jer omogućava čistu i organizovanu proizvodnju. Na otvorenom polju slama može biti odlična u godinama sa jakim letnjim žegama, jer smanjuje pregrevanje zemljišta. U područjima sa dosta padavina, folija bolje štiti plodove od prljanja i smanjuje direktni kontakt sa vlažnom zemljom.
Nakon postavljanja mulča potrebno je redovno pratiti stanje biljaka i površine. Kod slame se proverava da li se sloj slegao i da li je potrebno dopunjavanje. Kod folije treba pratiti da li je došlo do pucanja, podizanja vetrom ili oštećenja od mehaničkog rada. Ako su sadnice tek posađene, dobro je obezbediti redovno zalivanje tokom prvih nedelja, jer zastiranje ne zamenjuje vodu, već samo pomaže da se ona zadrži u zoni korena.
Prihrana treba da bude usklađena sa fenofazom razvoja. Kod folije se prihrana često sprovodi fertirigacijom kroz sistem kap po kap, što je veoma precizno i efikasno. Kod slame se organska materija vremenom razlaže i doprinosi plodnosti zemljišta, ali to ne znači da se može izostaviti planska prihrana. Posebnu pažnju treba obratiti na zaštitu od sive truleži i drugih gljivičnih oboljenja, naročito kod gusto zasađenih parcela i u vlažnim sezonama.
Ne postoji jedno univerzalno rešenje za svaki zasad. Crna folija je bolji izbor kada želite jaku kontrolu korova, čiste plodove i raniji razvoj, dok je slamnati mulč bolji kada želite prirodniji pristup, bolju zaštitu zemljišta i dodatnu organsku korist. Najvažnije je da izbor prilagodite sorti, klimi, tipu zemljišta i cilju proizvodnje. U intenzivnoj proizvodnji često prednost ima folija, dok se slama češće koristi u manje intenzivnim i organskim zasadima ili kao dopuna.
Ako planirate novi zasad ili obnovu postojećeg, razgledajte ponudu i izaberite kvalitetan sadni materijal koji će se najbolje uklopiti u vaš sistem gajenja. Pravi početak je pola uspeha u proizvodnji jagoda.
Posetite xoragrar.com i pronađite sadnice koje odgovaraju vašem načinu proizvodnje.
Xor Agrar nudi kompletnu uslugu – prodaju visokokvalitetnih voćnih sadnica i ukrasnog bilja, profesionalnu sadnju i stručno održavanje. Prepustite brigu o vašem zelenilu našim stručnjacima i uživajte u zdravom i lepom vrtu tokom cele godine.
Istražite našu prodavnicu i uverite se u našu ponudu vrhunskih kvalitetnih voćnih sadnica i pažljivo odabranih ukrasnih biljaka.
Naša misija je da omogućimo transparentnu i direktnu vezu između onih koji nude kvalitetne poljoprivredne proizvode i onih koji ih žele kupiti.
Garantujemo jasne uslove, pouzdanu isporuku i mogućnost reklamacije u zakonskom roku.
Sva prava zadržana Xor Agrar © 2024-2026 | Izradio XOR Studio
